× Naslovna Čačanski polumaraton Objave Facebook Instagram Youtube Strava klub
Rezultati

Hrana - hranljive materije

Objavljeno:

|

Kategorija: Ishrana

|

Autor: Ivan Krunić

Tekst je preuzet sa sajta fitnesmreza.com


Asparagus

Hrana je skup materija koje zajedničkim delovanjem telu donose energiju i gradivni materijal kako bi bilo regulisano obnavljanje i održavanje telesnih tkiva, kao i sam rast. Glavne klase hranljivih materija su: proteini, ugljeni hidrati, masti, minerali, vitamini i voda. Funkcije pomenutih vrsta hranljivih materija su različite i samim tim su različite i količine koje je potrebno uneti kako bi telu omogućili zdrav i aktivan status.

Povrće

Proteini grade i obnavljaju telesna tkiva i oni su važni za sintezu hormona, enzima i antitela. Ugljeni hidrati su glavni izvori goriva, a sadrže i velike količine vlakana. Masti su glavni magacin energije, oblaganjem štite vitalne organe, a i određeni vitamini su rastvorljivi isključivo u njima. Vitamini regulišu i pomažu mnoge hemijske reakcije i telesne procese. Oni nisu nosioci energije, ali su neophodni u procesu oslobađanja iste iz hrane. Minerali obezbeđuju funkcionisanje enzima i oni su komponente hormona, kostiju kao i nervnih impusla. Voda omogućuje hemijske reakcije. Oko 60% tela se sastoji od vode i s obzirom da se ne može skladištiti i čuvati, unos ove materije je najčešći.

Proteini

Preporučeni unos hranljivih materija u slučaju zdrave osobe prosečnih proporcija je: proteini od 50 do 70 grama, a to je 12-20% izraženo u kalorijama u odnosu na ukupan kalorijski unos; ugljeni hidrati minimum 125g, a optimalno oko 350 do 400g; masti od 30 do 60g ili 25- 30% ukupnog unosa kalorija. Voda se preporučuje (sve ukupno kroz hranu i razne tečnosti u toku dana) oko 2 do 3 litra. Što se tiče vitamina i minerala, postoje detaljnija upustva u smislu preporučenih dnevnih količina i kombinovanja istih.